U periodu od 1988. do 1991. godine radi spotove za velike izdavačke kuće kao što su „Diskoton“ iz Sarajeva i „Jugoton“ iz Zagreba. Avgusta, 1991. seli se u Srbiju, u Kragujevac. Od 1991. do 1995. radi u Studentskom kulturnom centru u Kragujevcu i realizuje stotine profesionalnih koncerata i predstava na vrhunskom nivou. Krajem 1995. radi na velikom projektu (rasveta i laser) sa „Open Road“ iz Moskve. Godinu dana kasnije sa podgoričkim pozorištem „Dodest“, učestvuje na nekoliko festivala u Italiji, Grčkoj i Mađarskoj. Od 1997. do 1999. radi u „Sceni“ iz Kragujevca, gde takođe organizuje i realizuje veliki broj vrlo zahtevnih i profesionalnih programa. Usvojivši “rock stage” i pozornicu kao svoje životno okruženje, Dragan Teodorović počinje aktivno da beleži fotografskom kamerom najzanimljivije momente i atmosferu na koncertima, kao i energiju glumaca na pozorišnim daskama i filmu.
Fotografije koje su ponuđene javnosti, ne odudaraju od njegovog profesionalnog pristupa svemu što radi ili je radio. Iskustvo u radu sa svetlom, prijateljstvo sa bendovima, radoznalost i ljubav prema svemu što radi, doprineli su da nastane hiljade zaustavljenih trenutaka, koje Zeko sada nudi javnosti, ne samo kao izuzetna fotografska ostvarenja, već i kao bezbroj ljudskih priča. Njegove fotografije odišu, ne samo autentičnim rok svetlom, sa svim njegovim efektima, već i specifičnom likovnošću, koja ne predstavlja samo slučajnost zaustavljenog delića sekunde, već nam Zeko na taj način otkriva tananost emocija koje neguje prema poslu i ljudima sa kojima radi. Rad sa grupom „Emir Kusturica & the No Smoking Orchestra“ započinje 1999. godine, kada otpočinje i njegova profesionalna fotografska karijera (amaterska od 1985). Fotografije su mu objavljivane u svim domaćim, kao i najprestižnijim svetskim časopisima i novinama: Rolling Stone, Playboy, Figaro, Madame, Le Monde, Corriere della Sera…
2023. godine dobija podršku za izložbu „To je bilo neko lepše i srećnije vreme“, a knjige – fotomonografije “Emir Kusturica & the No Smoking Orchestra – 25. godina i „To je bilo neko lepše i srećnije vreme“ dobijaju status kapitalnog dela na konkursu Ministarstva kulture Republike Srbije!
